Анагама

-Vidiš li  parking u senci, pored četvorospratnice sa jednim ulazom ?!

-Ovaj uvučeni sa uskim prolazom od ulice do njega?

-Taj.

-I šta hoćeš da mi kažeš u vezi parkinga?

-Voleo sam da se dovezem do njega i onda siđem sa bicikla na sred parkinga, iskosim ga podkočim se njim i posmatram okolo. Automobile. Parking je tada bio nov i lep presvučen vrlo glatkim asfaltom, oivičen velikim granitnim gredicama koje su bile pod konac, sveže ozidane bez trave ispod fugni. Čak su i parking mesta bila označena linijama u dve boje, belom i žutom. Ova stabla okolo bila su još mladice ali je zato travnjak bio perfektan. U zgradi su živeli Italijani sa svojim porodicama a u ovoj zgradici preko puta bila je bakalnica u koju se nije ulazilo već nam je trgovac Toza Čekerevac, pokojni ko zna od kad, izdavao namirnice i ostalu robu na veliki šalter koji je imao široki dugački betonski pult uglačan do sijanja, sivo-zelen sa pokojim crvenim kamečićem.

-Koliko detalja se sećeš, neverovatno...

-Uveče smo se mi klinci iz ulice dovozili ovde i okupljali ispred Tozine radnje. Sedeli na pultu i  gluvarili. Do deset najkasnije. Posle deset su Italijanke blebletale sa spratova, kroz prozor buneći se što pravimo galamu...Ja sam sam dolazio preko dana. Vozao sam krugove i osmice sredinom parkinga i odlagao kupovinu žvake Bazooka Joe na Tozinom šalteru. Što duže odložiš posle je slađa.

-A automobili, spomenuo si ih, nešto si hteo da kažeš u vezi njih ?

-Automobila je bilo raznih, sa italijanskim tablicama, grad Torino. Do detalja se sećam jedino dva, najmanjeg i najvećeg. Mali je bio kanarinac-žute boje, Fiat-Topolino sa drvenom klupicom umesto zadnjeg sedišta. Malo spušten sa fantastičnim hromiranim felnama koje su na suncu tako caklile da nisi mogao da podneseš odsjaj. Bolelo je gledati ih.. Na unutrašnjem retrovizoru mu je visila trouglasta zastava nekog fudbalskog kluba. Drugi automobil je bila metalik petrolej Ajkula. Kakav je to automobil bio !

Stajao mi je dah kada se usudim da mu priđem do prozora i progvirim unutra. A sedišta u bordo somotu. Otmen, uglancan...Parkiran je skoro ležao po zemnji zadnjim krajem. Nije mogla da se podvuče lopta. Svi hromirani delovi su imali posebnu nijansu, nije blještalo već plavičasta dim dubina. Hrom je primao refleksiju od petrolej obojenog lima.

Maštao sam da imam takav auto!

-Jesi li ga imao ikada?

-Ne ali još uvek maštam.